Када се у међувремену окупило мноштво од неколико хиљада људи, тако да су једни друге газили, Исус прво поче да говори својим ученицима: »Чувајте се фарисејског квасца, то јест лицемерја.² Нема ништа скривено што се неће открити, ни тајно што се неће сазнати.³ Све што сте рекли у тами, чуће се на светлости, и оно што сте по собама на ухо шапутали, проповедаће се са кровова.«

Кога се треба бојати

⁴ »Кажем вам, пријатељи моји: не треба да се бојите оних што убијају тело и после тога немају шта више да учине.⁵ Али, показаћу вам кога треба да се бојите: бојте се онога који, пошто убије, има моћ да баци у пакао. Да, кажем вам: њега се бојте.⁶ Зар се пет врабаца не продаје за два асариона ? Па ипак ниједног од њих Бог не заборавља.⁷ А вама је и сва коса на глави избројана. Не бојте се. Ви вредите више од много врабаца.«

Признавање Христа пред људима

⁸ »Kажем вам: ко год мене призна пред људима, и њега ће Син човечији признати пред Божијим анђелима.⁹ А ко се мене одрекне пред људима, и ја ћу се њега одрећи пред Божијим анђелима.¹⁰ Опростиће се сваком ко каже нешто против Сина човечијега, али неће бити опроштено оном ко увреди Светога Духа.¹¹ Када вас буду изводили пред синагоге, владаре и власти, не брините се како ћете се одбранити или шта ћете рећи,¹² јер ће вас тога часа Свети Дух научити шта треба да кажете.«

Прича о безумном богаташу

¹³ Тада му рече неко из народа: »Учитељу, реци мом брату да са мном подели наследство.«

¹⁴ »Човече«, одврати му Исус, »ко ме је поставио за судију или за извршитеља над вама?«

¹⁵ А онда им рече: »Пазите и чувајте се сваке похлепе. Јер, и када човек има у изобиљу, његов живот не зависи од његове имовине.«

¹⁶ Тада им исприча ову причу: »Једном богаташу је земља добро родила¹⁷ и он је овако размишљао: ‚Шта да радим, пошто немам где да спремим своју летину?‘¹⁸ Онда рече: ‚Ево шта ћу: срушићу своје амбаре и саградити веће, па ћу у њих спремити све своје жито и добра.¹⁹ И рећи ћу својој души: душо, имаш много добара спремљених за много година. Одмaрај се, једи, пиј и весели се.‘²⁰ Али Бог му рече: ‚Безумниче! Колико ноћас ће ти живот бити одузет . И чије ће онда бити то што си спремио?‘²¹ Тако пролази онај ко себи згрће благо, а није богат пред Богом.«

Не брините се

²² Онда рече ученицима: »Зато вам кажем: не брините се за свој живот — шта ћете јести; ни за своје тело — шта ћете обући.²³ Јер, живот је више од јела, а тело више од одеће.²⁴ Погледајте гавране: не сеју и не жању, немају ни спремишта ни амбарe, а ипак их Бог храни. А колико сте ви вреднији од птица!²⁵ Који од вас, бринући се, може свом животу додати и један једини сат ?²⁶ Кад не можете ни такву ситницу да учините, зашто се бринете за остало?

²⁷ »Погледајте како расту љиљани: не раде и не преду. А ја вам кажем: ни Соломон у свем свом сјају није био одевен као један од њих.²⁸ Ако, дакле, Бог тако одева пољску траву — која данас јесте, а сутра се баца у ватру — колико ће више одевати вас, маловерни.²⁹ Зато немојте да тражите шта ћете јести или шта ћете пити, и не узнемиравајте се бригама.³⁰ Јер, све то траже пагани овога света. Зна ваш Отац да вам је све то потребно.³¹ Него, тражите његово Царство, па ће вам се и ово дати.

³² »Не бој се, стадо мало, јер се вашем Оцу свидело да вам дâ Царство.³³ Продајте своју имовину и дајте као милостињу. Снабдејте се новчаницима који не старе: неисцрпним благом на небу, којем лопов не може да се примакне и које мољац не може да нагризе.³⁴ Јер, где вам је благо, тамо ће вам бити и срце.«

Будност

³⁵ »Нека вам бедра буду опасана и нека ваше светиљке горе,³⁶ као онима који чекају да им се господар врати са свадбе, да му одмах отворе када дође и покуца.³⁷ Благо оним слугама које господар затекне будне када дође. Истину вам кажем: он сам ће се опасати, посести их за трпезу и послуживати их.³⁸ Дошао он у поноћ или касније , ако их нађе спремне, благо њима.³⁹ Али ово знајте: да је домаћин знао у који час ће лопов доћи, не би допустио да му кућа буде обијена.⁴⁰ И ви будите спремни, јер ће Син човечији доћи у онај час у који га не очекујете.«

⁴¹ »Господе«, упита Петар, »говориш ли ову причу само нама или свима?«

⁴² А Господ рече: »Ко је, дакле, верни и мудри управитељ кога ће господар поставити над својим слугама да им на време даје оброк?⁴³ Благо оном слузи кога његов господар, када дође, нађе да тако чини.⁴⁴ Истину вам кажем: поставиће га да управља свим његовим имањем.

⁴⁵ »Али, ако тај слуга помисли: ‚Мој господар ће се дуго задржати‘, па почне да туче слуге и слушкиње, и да једе и пије и опија се,⁴⁶ његов господар ће доћи онога дана када га он не очекује и у час који не зна, па ће га пресећи надвоје и одредити му место међу невернима.

⁴⁷ »Онај слуга који је знао вољу свога господара, а није био спреман, или није поступио по његовој вољи, добиће много батина.⁴⁸ А онај који није знао, а учинио је нешто што заслужује казну, добиће само мало батина. Ко год је много добио, од њега ће се много и тражити; и коме је много поверено, од њега ће се више захтевати.«

Не мир, него раздор

⁴⁹ »Дошао сам да на земљу бацим огањ, и тако бих желео да је већ упаљен.⁵⁰ Али, треба крштењем да се крстим и тако ми је тешко док се то не заврши.⁵¹ Мислите ли да сам дошао да на земљу донесем мир? Не, кажем вам, него раздор.⁵² Од сада ће петоро у истој кући бити раздељено: троје против двоје и двоје против троје.⁵³ Поделиће се отац против сина и син против оца, мајка против кћери и кћи против мајке, свекрва против снахе и снаха против свекрве.«

Тумачење знакова времена

⁵⁴ А народу рече: »Када видите да се облак помаља на западу, одмах кажете: ‚Долази киша‘, и тако и буде.⁵⁵ А када дува јужни ветар, кажете: ‚Биће врућине‘, и тако и буде.⁵⁶ Лицемери! Знате да тумачите изглед земље и неба, а не знате да протумачите знаке овог времена?«

Нагодба с противником

⁵⁷ »И зашто сами од себе не просуђујете шта је праведно?⁵⁸ Када са својим противником идеш пред поглавара, потруди се да се с њим нагодиш још на путу, да те не одвуче пред судију, па те судија преда судском службенику, а службеник баци у тамницу.⁵⁹ Кажем ти: нећеш оданде изаћи док не исплатиш и последњу пару .«